Živeti tuđ život:

Istinska unutrasnja potreba da usrecimo druge,da im pomognemo u prevazilazenju teskoca i donosenju odluka cesto se zavrsava sopstvenim porazom i razocaranjem,a ne retko padom imuniteta i bolescu.

Baveci se energetskom psihologijom iskustveno sam prosla kroz faze dobronamernog rasipanja i davanja sebe drugima a disbalans na energetskom nivou lićno sam doživela.

Pad imuniteta i poremećaj sopstvenog energetskog balansa dešava se obično kada preteramo u davanju svoje energije drugima, i kada pokušavamo da zivimo tudj život misleći da ga menjamo na bolje.

Često ostajemo poraženi činjenicom da se ništa ne menja, jedino smo sve više i više iscrpljeni i prazni. To se dešava kad prestanemo da sledimo svoj put i ne bavimo se sobom i svojim potrebama, i tada telo daje signale da je nešto pogrešno, da smo se rasuli na sve strane, da smo izgubili sopstvo. Dovoljno je pomoći kad se pomoć zatraži, i to se odnosi na sve naše jako bliske i drage, jer tada najviše imamo potrebu za bezuslovnim davanjem. Ljudi često okrivljuju sebe za tudje padove i neuspehe, preispituju šta bi još mogli da urade za njih.

Odgovor je: NIŠTA!Preterano bavljenje i briga oko drugih narušava njihov put svrhe duše i lične izgradnje jer svakome sve sto se dešava nije bez razloga!♥